Tretmani Lasersko uklanjenje bradavica i žuljeva

Lasersko uklanjenje bradavica i žuljeva

stranica u pripremi

 

Virusne bradavice

Bradavice su benigne izrasline na koži. Virus u epitelijalne ćelije ulazi kroz mikro povrede u slučaju smanjene otpornosti ili eventualne slabosti imunog sistema, i inficira epitelijalne ćelije usmeravajući ih ka ubrzanim ćelijskim deobama i na taj način započinje stvaranje vidljivih bradavica. Često su sklone širenju u koži putem limfotoka. Najčešće se javljaju na šakama i stopalima (verruca vulgaris), na telu (molluscum contagiosum), ređe na spoljašnjim genitalijama i oko anusa (condyloma acuminatum). One su karakteristično ispupčene i često imaju naboranu površinu, ponekad su bolne, iste su boje kao i koža, a mogu da se nađu duboko u koži gde se nalazi njihov tzv. „koren”.

 

Hemijska sredstva, tečni azot i elektrodesikacija su uobičajene terapijske mogućnosti za uklanjanje bradavica. Iako su obično efikasne, nijedna od ovih terapija nije uspešna u svakom slučaju. Čest problem je ponovno vraćanje bradavica, a uobičajene su i prolazne promene boje kože usled terapije. Laseri sa ugljen dioksidom se često koriste za uklanjanje bradavica, ali se prilikom ovog tretmana takođe uklanja i dosta okolnog tkiva, što najčešće rezultira stvaranjem ožiljka. Korišćenjem Er:YAG lasera, prilikom zagrevanja okolnog tkiva nastaje manje termalnog oštećenja, tako da je manja mogućnost nastanka ožiljka.

 

Nd:YAG laser, sa druge strane, cilja male krvne sudove koji ishranjuju bradavicu. Kako bi se bradavica uklonila, laserska energija se usmerava direktno na njeno tkivo. Većina laserskog svetla zaobilazi gornje slojeve kože (epidermis), i koncentriše se na sitne krvne sudove koji ishranjuju bradavicu, u blizini unutrašnjeg sloja kože (dermisa).

 

Tokom laserskog tretmana se može osetiti blag osećaj peckanja. Takođe, ukoliko je potrebno, može se uvesti topikalna ili lokalna anestezija, ali to obično nije neophodno.

 

Odmah nakon izlaganja laseru, tretirana regija postaje pomalo sivkasta i blago otečena. Tokom nekoliko narednih dana tretirana zona će zaceliti, a tekstura i boja kože vratiće se u normalno stanje. U zavisnosti od broja bradavica, kao i od njihove veličine i mesta gde se nalaze, uobičajeno vreme trajanja tretmana je od 10 do 30 minuta. Broj neophodnih tretmana varira od slučaja do slučaja. Za jednostavne bradavice može biti dovoljan jedan do dva tretmana, dok one koje su dublje ili otpornije mogu zahtevati dodatne tretmane.

 

Imiquimod je naš drugi izbor, kod žena sa vulvarnim kondilomima koje nisu u drugom stanju ili kod rekurentnih kondiloma oba pola. On se aplikuje 3 puta nedeljno pred spavanje, u periodu do 16 nedelja. Imiquimod bi trebalo sprati 8 sati nakon nanošenja. Nekoliko nasumično odabranih studija je pokazalo da primena imiquimod 5% kreme može rezultirati potpunim uklanjanjem genitalnih bradavica kod do 50% pacijenata. Stopa recidiva je u opsegu od 19-23% na 6 meseci. Primarni neželjeni efekti su eritem, svrab i opekotine.

 

Još jedna opcija je 5-fluorouracil krem. On se nanosi na genitalne bradavice kako bi prouzrokovao hemijsku deskvamaciju (ljuštenje). Zaštita normalne, okolne kože je neophodna kako bi se sprečila pojava bola, nastanak opekotina i ulceracije. Pacijenti često ne mogu da podnesu ovu terapiju. Upotreba ovog sredstva trebalo bi da bude ograničena.

 

Za tretiranje kondiloma korišćeno je intraleziono ubrizgavanje interferona. Lokalno ubrizgan interferon je efikasniji u odnosu na sistemsku injekciju interferona. Stopa recidiva je bila 21% kod pacijenata kojima je ubrizgan interferon, a 34% kod pacijenata kojima je dat placebo preparat. Neželjeni efekti uključuju simptome slične gripu, zamor i bol. Interferon je kontraindikovan u trudnoći.

 

Trihloracetična kiselina u koncentraciji 80-90% je prvi izbor autora kada je u pitanju tretman vulvarnih i vaginalnih kondiloma kod trudnica. Trihloracetičnu kiselinu trebalo bi naneti na kondilome nakon prethodnog nanošenja petroleum gela na okolnu, normalnu kožu. Ovaj tretman obično podrazumeva nedeljnu aplikaciju tokom 4-6 nedelja. Osnovni neželjeni efekat je bol i opekotine ukoliko trihloracetična kiselina dođe u kontakt sa normalnom kožom.

 

Jednostavne topikalne terapije su tretmani koje najpre odabira najveći broj pacijenata. One su isplative i minimalno toksične.

 

Sada je dostupna kvadrivalentna vakcina za humani papiloma virus (HPV) u cilju prevencije displazija i neoplazija koje su uzrokovane HPV-om, uključujući i cervikalni kancer, genitalne bradavice (condyloma acuminata) i prekancerogene genitalne lezije. Serije imunizacije trebalo bi da se obave kod dečaka i devojčica, i mladih muškaraca i žena između 9-26 godina.

 

Pacijenti koji završe terapiju genitalnih bradavica trebalo bi da obave klinički pregled 3 meseca i 6 meseci nakon tretmana.

 

Kod većine pacijenata kod kojih se razvije oboljenje koje se ponovo vraća ili je trajno, to se dijagnostikuje u okviru 6 meseci terapije. Ukoliko kod pacijenta naizgled nema oboljenja prilikom kontrole nakon 6 meseci, preporučuju se kontrole jednom godišnje.

 

Seksualni partner/i ženske osobe kod koje su prisutni kondilomi takođe bi trebalo da se podvrgnu lekarskom pregledu i tretmanu, ukoliko je on indikovan. Često se prilikom pregleda muškaraca ne otkriju vidljivi kondilomi. Obzirom na to da se genitalne bradavice prenose seksualnim putem, rizik od dobijanja HPV-a primarno zavisi od nekoliko faktora koji su u vezi sa seksualnom aktivnošću. Ovi faktori podrazumevaju: broj seksualnih partnera, učestalost seksualnih aktivnosti i prisustvo genitalnih bradavica kod seksualnih partnera. U većini studija, je dokazano da je pušački staž riziko faktor za procenu seksualnog ponašanja. 

 

Dugotrajne komplikacije kondiloma su retke. Pacijenti kod kojih se javi condyloma acuminata obično su bili izloženi niskorizičnim tipovima HPV-a, kao što su HPV-6 i HPV-11. Ove HPV infekcije dovode se u vezu sa blagom displazijom koja je po svojoj prirodi često prolazna. Kod mnogih pacijenata sa blagom displazijom vulve, vagine ili cerviksa dolazi do spontane regresije ovih lezija. Kod pacijenata koji su izloženi visokorizičnim tipovima HPV-a, kao što su HPV-16 ili HPV-18, kondilomi se obično ne razvijaju. Kod ovih pacijenata postoji rizik za razvoj displazija visokog stepena ili karcinoma zona genitalija i čmara.

 

Prognoza kod imunokompetentnih žena kod kojih su dijagnostikovani condyloma acuminata je odlična. HPV infekcije su prolazne kod većine ovih žena. Osim ukoliko žena nije konstantno izložena različitim tipovima HPV-a, infekcija eventualno slabi onda kada imuni sistem domaćina zaustavi replikaciju virusa.

 

Jedini način za prevenciju HPV infekcije je izbegavanje direktnog kontakta sa virusom, koji se prenosi direktnim kontaktom kože. Ukoliko seksualni partner ima vidljive genitalne bradavice, trebalo bi izbeći seksualni kontakt dok se tretman ne završi. Kondomi od lateksa pružaju delimičnu, tj. nekompletnu zaštitu od prenošenja. Trebalo bi koristiti kondome prilikom vaginalnog, analnog i oralnog seksa, jer se virus može naći u semenoj tečnosti, a bez prisustva vidljivih bradavica.

 

Bakterije i bradavice

Porast bakterijske rezistencije je poznat problem sa kojim se moderna medicina suočava. Antimikrobsko dejstvo lasera pruža nadu za razvoj novih tretmana bakterijskih infekcija, čak i onih koje su rezistentne na postojeće lekove. Aktivirana indocijanin zelena boja može da ubije širok spektar bakterija, uključujući i Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes i Pseudomonas aeruginosa. Ova boja je bezbedna za ljude. Snaga ovog novog pristupa nalazi se u raznovrsnosti načina na koje hemikalije koje nastaju usled aktiviranja boje oštećuju bakterije.

 

Nd:YAG laser emituje svetlost koja je u bliskom infracrvenom opsegu, za koju je poznato da proizvodi toplotu. Značajno ubijanje svih bakterija postiže se bez izazivanja porasta temperature. Smanjenje produkcije ATP-a može biti prouzrokovano oštećenjem metaboličkih procesa bakterije pogođene laserskim zrakom, kao što je ćelijsko disanje. Prednost lasera je ta što on proizvodi svetlost koja može da prodre kroz duboke rane, pri čemu se povećava čistoća regije.

 

spec.dr  Jasmina Kozarev, dermatovenerolog

Lasersko uklanjanje bradavica i žuljeva

show
 
close
facebook Follow on Twitter Youtube